„Kome je potrebno da dobro zna računovodstvenu proceduru? Malom broju
profesionalnih računovođa. Kome je potrebno da zna da čita, razume i
koristi računovodstvene izveštaje? Svim stejkholderima, a naročito
menadžmentu preduzeća.“
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana,od 01.01.2019. godine preduzetnicima je ukinuta mogućnost vođenja poslovnih knjiga po principu prostog knjigovodstva. U skladu sa prethodno navedenim Zakonom, prema izveštaju Agencije za privredne registre, za 70.000 se povećao broj preduzetnika koji su u 2019. godini svoje poslovne knjige počeli da vode po sistemu dvojnog knjigovodstva.
Pretpostavlja se da je zakonodavac ovom promenom nastojao da obezbedi povećanje transparentnosti u izvešavanju preduzetnika i da olakša kontrolu poslovanja tih firmi. Naime, prosto knjigovodstvo podrazumeva vođenje evidencije na propisanim obrascima svake pojedinačne transakcije, odnosno poslovne promene, u kom smislu se beleži datum knjiženja poslovne promene, opis promene koja se dokazuje određenim dokumentom koji sadrži naziv, broj i datum. Na primer, prodao/la si torbu koju proizvodiš ili uslugu štampe koju pružaš i za to si ispostavio/la račun kupcu. Prema pređašnjem Zakonu, u propisanu knjigu evidencije, tzv. PK-1, potrebno je bilo da upišeš datum knjiženja izlaznog računa za kupca, vrednost sa pdv-om (ako si u sistemu), vrednost bez pdv-a i da u posebnu kolonu izdvojiš iznos pdv-a. Dakle, bilo je propisano obezbeđivanje informacija uglavnom u poreske svrhe, bez propisanih evidencija o imovini i obavezama koje su imala ostala pravna lica.
Šta je dvojno knjigovodstvo i koje su tvoje obaveze kao preduzetnika u tom smislu? Dvojno knjigovodstvo podrazumeva beleženje poslovnih promena koje se tiču sredstava, odnosno imovine kojom firma raspolaže i promena koje se tiču izvora finansiranja te imovine, tj. da li je kupljena sopstvenim ili pozajmljenim sredstvima, što predstavlja obaveze te firme. Dalje, ovaj način knjiženja propisuje da se promene beleže hronološkim redom u knjigu koja se zove dnevnik, zatim propisuje tzv. glavnu knjigu koja je skup svih računa ili konta koja predstavljaju kvantifikovana stanja svakog pojedinačnog oblika imovine, zatim kapitala i obaveza koje firma ima, i na kraju, pomoćne knjige kao što su knjiga kupaca, dobavljača, osnovnih sredstava. Svi proknjiženi podaci o poslovnim promenama na kraju godine sumiraju se u vidu dva osnovna finansijska izveštaja, a to su bilans stanja koji služi da pokaže imovinu, kapital i obaveze firme, i bilans uspeha koji služi da pokaže poslovni rezultat firme, kao razliku između prihoda i rashoda i koji predstavlja ujedno i raščlanjeni analitički račun kapitala.
Tvoja obaveza u skladu sa Zakonom bila je da napraviš popis imovine koju posedujes, npr. računare za rad i drugu opremu koju koristiš u radu, novac na dinarskim i deviznim računima, robu, materijal, potraživanja koja imaš od kupaca za neplaćene račune, potraživanja za subvencije od države, potraživanja za bolovanja, što su stavke koje idu u Bilans stanja, kao i obaveze prema dobavljačima za robu, materijal, obaveze za zarade, ako imaš radnike, što su stavke koje popunjavaju takođe tvoj Bilans stanja na dan 01.01.2019, jer je to početak primene Zakona. Troškovi zarada, vrednost prodate robe bez pdv-a jesu podaci koji se tiču Bilansa uspeha, čiji se saldo na kontima zatvara na kraju godine i nema prenosa u narednu godinu, itd. Stoga, tvoja obaveza je da u propisanom roku Agenciji za privredne registre dostaviš Bilans stanja i Bilans uspeha, kao i Statistički izveštaj. Tvoje prednosti su te da imaš uvid u svakom trenutku u to ko ti duguje, kome duguješ, smanjene su mogućnosti za greške u knjiženju, kao, na primer, platio/la si za robu, nije ti stigao račun, a imaš pravo na odbitak pdv-a, ili prodao/la si robu, nisi ispostavio/la račun, uvideo/la si grešku i ispravio/la si je zahvaljujući tom dvostranom knjiženju koje je odlika dvojnog knjigovodstva.
