„Razlika izmedju mogućeg i nemogućeg je često samo u tome što je za ostvarivanje nemogućeg potrebno malo više vremena, upornosti i vere.“

Mama preduzetnica koja je zasnovala radni odnos sa kod poslodavca, sada je prioritetno osigurana kao zaposleno lice i u skladu sa tim ostvaruje i pravo na porodiljsko odsustvo i na naknadu zarade. Kao preduzetnica ne ostvaruje pravo na porodiljsko odsustvo, ali ima pravo na ostale naknade po osnovu rođenja, nege i posebne nege deteta.

Osnovica naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, za zaposlene kod poslodavaca, utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih zarada, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Dakle, ako je odsustvo zbog odrzavanja trudnoce otpocelo u martu, a pororodiljsko u maju, ra;unanje osnovice za naknadu zarade krece od meseca februara, pa 18 meseci unazad. Zbir osnovica naknade zarade deli se sa 18 bez obzira na to za koliko meseci u prethodnih 18 meseci je zaposlena ostvarivala zaradu. Na primer, ako je mama radila 6 meseci, zbir osnovica naknade zarade za tih 6 meseci, deli se sa 18. Ovo znači da će visina naknade zarade biti utvrđena u visini od 100% od prosečne mesečne zarade zaposlene samo ukoliko je zaposlena u svih prethodnih 18 meseci bila u radnom odnosu. Ako je zbir neto zarada koje je mama primila po osnovu raada iznosio recimo 176.407,36, ovaj znos se deli sa 18.

U skladu sa članom 14 stav 8 Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom (dalje: ZFPP), pun mesečni iznos naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva, ne može biti manji od minimalne zarade utvrđene na dan podnošenja zahteva, ako je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade. Dakle, ako je rešenjem o porodiljskom bolovanju utvrđen iznos od 28.575,00 koji će mama primati kao neto naknadu, a recimo za određeni mesec aktuelna minimalna neto zarada iznosi 31.747,00, biće isplaćen minimalni neto iznos od 31.747,00. Ove promene u iznosima se dešavaju zbog promene u iznosu minimalne cene rada.

Mesečna osnovica za naknadu zarade ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva.

U skladu sa članom 17. stav 1. tačka 2) ZFPP, mama preduzetnica ostvaruje pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta, za dete rođeno 1. jula 2018. godine i kasnije u trajanju od godinu dana u trajanju od godinu dana od dana rođenja deteta, bez obzira na red rođenja deteta. Izuzetno, za lice koje ostvaruje i pravo na naknadu zarade, pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta ostvaruje se u trajanju od godinu dana od dana otpočinjanja prava na porodiljsko odsustvo.

Prema članu 18 stav 1 ZFPP osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta utvrđuje se srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi, osim osnovice doprinosa za prihode koji imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, odnosno danu rođenja deteta.

Stavom 3. istog člana ZFPP propisano je da isplatu mesečnih iznosa ostalih naknada po osnovu rođenja i nege i posebne nege deteta, bez poreza i doprinosa, vrši ministarstvo nadležno za socijalna pitanja na tekući račun podnosioca zahteva, iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike Srbije.

Saglasno članu 18 st. 2-4 Pravilnika o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom (dalje: Pravilnik) prilikom podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na naknadu zarade ceni se i ispunjenost uslova za ostvarivanje prava na ostale naknade. Ukoliko se utvrdi da podnosilac zahteva ispunjava uslove nadležni organ uprave pismenim putem ga poučava o potrebi podnošenja i zahteva za ostvarivanje prava na ostale naknade. Kada se odlučuje o pravu na ostale naknade ceni se i ispunjenost uslova za ostvarivanje prava na naknadu zarade.

Naime, preduzetnica, i to bez uticaja na ostvarivanje prava na ostale naknade, samostalno donosi odluku da li će za vreme ostvarivanja prava na ostale naknade da nastavi da radi (lično ili preko poslovođe) ili će za to vreme da registruje prekid obavljanja delatnosti. Njena odluka utiče, a prema opštim pravilima, samo na obavezu plaćanja poreza i doprinosa po osnovu obavljanja samostalne delatnosti:

– ako preduzetnica odluči da za vreme ostarivanja prava na ostale naknade registruje prekid obavljanja delatnosti, za vreme prekida obavljanja delatnosti nema obavezu plaćanja poreza na prihode od samostalne delatnosti kao i doprinose, s tim da preduzetnica može nastaviti plaćanje doprinosa i u periodu u kojem ne obavlja delatnost, u skladu sa članom 50. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (dalje: ZDOSO) po kojem preduzetniku koji prekine obavljanje delatnosti u skladu sa zakonom, obaveza plaćanja doprinosa miruje u periodu u kojem ne obavlja delatnost, ali isto tako ovaj može nastaviti plaćanje doprinosa i u periodu u kojem ne obavlja delatnost.

– ako preduzetnica odluči da za vreme ostarivanja prava na ostale naknade nastavi da obavlja delatnost (lično ili preko poslovođe), nastavlja da plaća porez na prihode od samostalne delatnosti kao i doprinose u skladu sa članom 65b st. 1-3 ZDOSO po kome za preduzetnika koji ostvaruje ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta u skladu sa ZFPP, ne plaćaju se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje po tom osnovu za vreme ostvarivanja prava na tu naknadu. Izuzetno od prethodnog, za preduzetnika koji nastavlja da obavlja preduzetničku delatnost za vreme ostvarivanja prava na ostale naknade, osnovicu doprinosa čini lična zarada, odnosno oporeziva dobit, odnosno paušalno utvrđeni prihod – ovaj preduzetnik je obveznik plaćanja doprinosa za vreme ostvarivanja prava na ostale naknade

Iako ZFFP ne propisuje da će naknada zarade biti obustavljena ukoliko zaposlena koja je privremeno sprečena za rad (i po tom osnovu prima naknadu zarade) nastavi lično da obavlja delatnost kao preduzetnica, ako ne odluči da privremeno stavi radnju u mirovanje, ipak bi trebalo da imenuje poslovođu.

Obaveze kod Poreske uprave

U slučaju promene osiguranja u toku poreskog perioda podnosi se, u roku od 15 dana od dana promene osnova osiguranja, poreska prijava u kojoj se pod red. br. 3.1 unosi oznaka novog osnova osiguranja i period tog osiguranja.

Kod utvrđivanja konačne obaveze u prijavi se unosi pojedinačno svaki osnov osiguranja i period trajanja istog.

Kada je uz poslednje podnetu prijavu koja ima status “Proknjižena” podnet i poreski bilans PB 2, uz poresku prijavu koja se podnosi zbog promene osnova osiguranja, podnosi se i poreski bilans PB 2 za isti period i sa istim podacima iz poreskog bilansa PB 2 koji je podnet uz prijavu kojom je utvrđena konačna obaveza za prethodnu i akontaciona obaveza za tekuću godinu.

Kada uz poslednje podnetu prijavu koja ima status “Proknjižena” nije podnet poreski bilans PB 2, uz poresku prijavu koja se podnosi zbog promene osnova osiguranja, podnosi se i poreski bilans PB 2 u koji se unosi poreski period kao u prijavi za promenu osnova osiguranja i podatak o procenjenoj dobiti sa pozicije 6.3 poslednje podnetu prijavu koja ima status “Proknjižena”.

Kod popunjavanja prijave PPDG-1S u polje 1.1a osnov za prijavu unosi se oznaka 7 (promena osnova osiguranja), u polje 1.1b Vrsta poreske obaveze unosi se oznaka 5 (izmena akontacije poreske obaveze za tekući poreski period), u polje 1.5. Izmena prijave unosi se oznaka 4 (izmena akontacione obaveze poreza/doprinosa kod promene osnova osiguranja), dok se u polje 1.5a Id prijave unosi ID poslednje proknjižene prijave, a u polje 3.1. Osnov osiguranja i period osiguranja unosi se oznaka 2 (samostalna delatnost i radni odnos)